Poslednjih meseci mnogi poslodavci dobijaju „urgentne“ mejlove od agenata osiguranja (i slične poruke preko CRM baza), u kojima se tvrdi da je:
- „stupio na snagu novi Zakon o BZR“
- „obavezno osiguranje svih zaposlenih“
- „inspekcije kreću od (nekog) datuma“
- „kazne su ogromne“
- i naravno: ponuda polise „po povoljnoj ceni“.
Ako vas takav mejl zbuni i krenete da proveravate – naići ćete i na suprotne naslove tipa: „odložene obaveze poslodavaca do Nove godine“. Problem je što ni jedna ni druga krajnost nije precizna.
U nastavku je jasno razdvojeno: šta Zakon zaista propisuje, koji su rokovi pomerani, a šta nije, sa tačno navedenim članovima.
1) Kada je Zakon stupio na snagu – i do kada je trajao rok za usklađivanje?
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 35/2023 (broj glasnika od 29.04.2023).
U završnim odredbama je propisano da stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
To praktično znači da je stupio na snagu 07.05.2023. (što se i u stručnoj praksi navodi kao datum stupanja na snagu).
Zatim, u prelaznim odredbama stoji da su poslodavci dužni da usklade poslovanje sa odredbama Zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu.
➡️ Prevedeno na konkretan datum: rok od 2 godine istekao je 07.05.2025.
2) Ko se uopšte smatra „poslodavcem“ i „zaposlenim“ po ovom Zakonu?
Ovo je važno jer se obaveze ne odnose jednako na sve.
„Zaposleni“ je definisan široko: to nije samo lice u radnom odnosu, već i lice koje „po bilo kom osnovu obavlja rad“ ili se osposobljava za rad kod poslodavca (uz izuzetak kućnog pomoćnog osoblja).
„Poslodavac“ je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje zapošljava/radno angažuje jedno ili više lica (uz izuzetke domaćinstvo i porodično poljoprivredno gazdinstvo u smislu definicije).
Zakon posebno definiše i „lice koje se samozapošljava“ (npr. preduzetnik bez angažovanja drugih lica, član porodičnog PG…).
To je razlog zašto se u praksi često ističe: samozaposleni bez radnog angažovanja drugih lica ne tretira se isto kao poslodavac koji ima makar jednog radno angažovanog.
3) Procena rizika: šta tačno piše u Zakonu – i šta je odloženo?
Obaveza iz Zakona (nije “izmišljena”)
Zakon jasno propisuje da je poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta i radnu sredinu i da utvrdi mere/rokove za otklanjanje ili smanjenje rizika. To je član 16.
Takođe, u istom članu se kaže da način i postupak procene rizika propisuje ministar (dakle pravilnikom).
Šta je pomerano?
Tokom 2025. i krajem 2025. su pravilnici (podzakonski akti) „pomerani“ – i to je izvor konfuzije: ljudi čuju „odloženo“ i pomisle da je odloženo sve.
Prema izmenama i informacijama iz stručnih izvora, primena više ključnih pravilnika (uključujući pravilnik o proceni rizika, evidencijama, pregledu i proveri opreme, rad na visini…) odložena je do 01.07.2026.
➡️ Suština: obaveza procene rizika postoji u Zakonu, ali su detaljna pravila “kako tačno” (pravilnici) pomerana, pa je realno očekivati da će inspekcijski fokus na “usklađenost sa novim pravilnicima” pratiti te datume.
4) Osiguranje zaposlenih: da li je obavezno – i da li je odloženo?
Šta Zakon izričito kaže (ključni član)
U delu „Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti“, član 67 propisuje:
- „Poslodavac je dužan da zaposlene osigura“ za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.
- Sredstva padaju na teret poslodavca.
- „Uslovi i postupci osiguranja… uređuju se zakonom.“
➡️ Ovde nastaje glavna dilema u praksi: Zakon je naredio obavezu, ali je istovremeno rekao da će “uslovi i postupci” biti uređeni posebnim zakonom.
Da li postoji zvanično odlaganje baš člana 67?
U javnim objašnjenjima i odlaganjima koja se odnose na pravilnike – ne vidi se eksplicitno “odlaganje” člana 67 kao takvog, već se odlaganja primarno odnose na podzakonske akte (pravilnike).
Drugim rečima: odlaganja pravilnika ≠ automatsko odlaganje zakonske obaveze osiguranja.
Šta sa kaznama – da li se kažnjava neosiguranje?
Da. U kaznenim odredbama je izričito predviđeno da je prekršaj ako poslodavac ne osigura zaposlene (poziva se upravo na član 67 stav 1).
Za poslodavca – pravno lice, član 101 propisuje kaznu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara, a tačka 20) eksplicitno navodi neosiguranje zaposlenih.
Zatim su navedene i kazne za preduzetnika i odgovorno lice.
➡️ Ovo je „najjači“ argument onih koji tvrde da se obaveza može i mora primenjivati: Zakon je istovremeno propisao obavezu i predvideo prekršaj.
5) Zašto onda postoje različita tumačenja?
Zbog treće rečenice člana 67: „Uslovi i postupci osiguranja… uređuju se zakonom.“
U praksi se pojavljuju tri pristupa:
- “Bez posebnog zakona ne može se sprovesti”
Argument: ako nije donet poseban zakon koji propisuje uslove i postupke, poslodavac nema jasno definisan model obaveze. - “Ako nema novog – primenjuje se postojeći okvir osiguranja”
Argument: poslodavac može zaključiti polisu na tržištu osiguranja koja pokriva povrede na radu i profesionalne bolesti, i time suštinski ispuni cilj člana 67 (naknada štete). - “Kaznene odredbe postoje – rizik ne treba ignorisati”
Argument: pošto je neosiguranje prekršaj i postoji raspon kazni, poslodavac realno preuzima rizik ako potpuno ignoriše obavezu.
6) Praktičan zaključak (bez dramatizacije, ali i bez ignorisanja)
1) Procena rizika: obaveza postoji po Zakonu (član 16), ali su pravilnici kojima se detaljno propisuje metodologija i evidencije pomerani (u javnim izvorima se navodi odlaganje primene do 01.07.2026).
2) Osiguranje zaposlenih: Zakon obavezuje poslodavca da osigura zaposlene (član 67) i istovremeno predviđa prekršaj i kazne za neosiguranje (član 101, tačka 20).
3) Nema “crno-belog” odgovora o sprovođenju bez posebnog zakona, ali postoji vrlo jasan poslovni rizik:
- šteta po zaposlenog → naknada štete u praksi često padne na poslodavca,
- a kaznena odredba eksplicitno postoji.
Zbog toga je najrazumniji, “poslovno bezbedan” pristup:
✅ zaključiti polisu koja pokriva povrede na radu i profesionalne bolesti (i tražiti od osiguravača da jasno navede obuhvat), čak i ako tumačenja oko “posebnog zakona” nisu do kraja razjašnjena.
7) Mini-checklista za poslodavce (da znate šta imate “u fioci”)
- Spisak svih radno angažovanih lica (ne samo ugovor o radu).
- Akt o proceni rizika u skladu sa Zakonom (član 16).
- Plan usklađivanja sa pravilnicima (koji su pomerani do 01.07.2026 prema dostupnim objavama).
- Polisa osiguranja koja eksplicitno pokriva povrede na radu i profesionalne bolesti (član 67) + dokaz o plaćanju.
- Interna evidencija/akta i odgovorna lica – da možete u kontroli brzo pokazati “trag usklađenosti”.
